http://www.youtube.com/watch?v=Hat1Hc9SNwE&feature=share
http://www.youtube.com/watch?v=OglNPNPWvSo
http://www.youtube.com/watch?v=ZGoWtY_h4xo&feature=share
http://www.youtube.com/watch?v=locIxsfpgp4&feature=share
http://www.youtube.com/watch?v=Y8HOfcYWZoo&feature=share
http://www.youtube.com/watch?v=hLQl3WQQoQ0
muzika koja te ne ostavlja ravnodusnim...<3
On i ja bili smo nerazdvojni.''Hodali smo bez razloga,radovali se bez razloga,smejali se bez razloga,s jednim jedinim razlogom,sto smo zivi i sto se volimo.A kud ces veci razlog?'' Bila je to veza kakva se samo pozeleti moze.Cinolo se da trajati vecno,da je nikada nece prekriti oblaci uvreda i nepoverenja.A dogodilo se upravo to.
Secam se...bio je ponedeljak kada je otisao.Kada je poslednji put zalupio vrata,prosao pored mene kao stranac i ubrzanim koracima izgubio u talasima noci.Njegov lazni sjaj obecavao je vise od ljubavi koju on,nije umeo da ceni,a jos manje da razume njen pravi znacaj.Zar nije imao toliko hrabrosti da sacuva sve konce uspomena koje bi ga uvek podsecali na nas?Ne.Svojim odlaskom on ih je prekinuo...Kao da nije znao da ga osecam,da ga srcem gledam...
Jos sada mi u srcu plamti osecaj rastanka,u zenicama kriju neprolivene suze,u dusi skriva savladani jecaj,a u rukama cuvam drhtaj koji mu nikad nisam pokazala.Duboko u sebi skrivam ceznju,neizrecene reci,suze i bol,svesna da ga i dalje volim.
To,i sva jutra posle njega osvanula su siva,sa kisom,bez sunca i topline,sa jednom velikom prazninom u mom zivotu.I od tada stalno osecam u sebi neku jezu i nesigurnost,neki strah sto me ludo progoni.Od tada ja zivim za nase pomirenje u vecnoj nadi i strepnji,zelji i iscekivanju.
Jesen mi je zarobila srce.Zato se osecam kao deo prirode,a onda me sve to manje boli.I odk setno gledam u olovno nebo,osecam da ponovo pocinje kisa,kao sto vec odavno pada u mojoj detinjoj dusi.
I na kraju ponovo uzdah,onaj sto lomi stene,onaj pred kim zanemi lepota.Ponovo ove suze koje on ne vidi,i ove reci koje on ne cuje.
Bilo je i lepsih,i neznijih i pazljivijih od tebe.I mozda sam ih mogla imati sve.Ali oni sigurno nikad ne bi mogli imati mene.A to je ono sto oduvek cini razliku izmedju tebe i svih ostalih.
Ali ne,nismo mi bili ljubavnici.Nikad.Samo smo se ponekad gledali,kad nas nisu gledali...i to je sve.
Nisi voleo biti sam,i pokusala sam ispuniti tu prazninu.Katkad pomislim da sam i uspela.Kakva greska,Daleko sam ja od toga,uvek bila i ostala.Zapravo nama nikad nije bilo u planu uspeti,zar ne? Glavna nam je odlika bila prolaznost.Dragi,moram ti priznati...Ponekad sam u toj prolaznosti samo na trenutak zelela ostati.Ali ovo nase nije predvidjeno da stane,nije predvidjeno da se bar na trenutak zaustavimo u ovome sto imamo.Nisi ti osoba uz koju se moze ostati.Niti su ovo vremena za ostajanje...